Čak i u današnje vreme, kada su razne informacije lako dostupne, domaće pivopije misle da postoje samo dve vrste piva - svetlo i tamno. Pravi poznavaoci piva znaju da postoje dve osnovne vrste piva (lager i ale) i mnogo podvrsta. Lager je mnogo popularniji (naročito u Srbiji), zauzima čak 90% ukupne proizvodnje piva. Sva piva mogu se odrediti ili kao lager ili kao ale. Gornjim vrenjem, uz pomoć gljivice Saccharomyces cerevisiae, dobija se ale. Donjim vrenjem, uz pomoć gljivice Saccharomyces carlsbergensis, dobija se lager. Fermentacija alea traje kraće na višoj temperaturi, dok fermentacija lagera traje duže na nižoj temperaturi.

   Ejl je “pivo gornje fermentacije” što znači da se pri njegovoj pripremi koriste čiste kulture kvasca koje svoju fermentaciju vrše pri površini i to pri znatno višim temperaturama . Ejl je oko 1000 godina starije pivo od Lagera, a odlikuju ga ukusi od slatkog do aromatičnog, kiselkastog i gorkog. Pije se toplije, boje su mu uglavnom tamnije nego kod Lagera i kreću se od izrazito tamne, preko crvene do tamno zlatne i ćilibar boje. Gušće je i mutnije od Lagera. Način proizvodnje Ejla dopušta veće eksperimentisanje sa aromama, gorčinom, bojom i tako mu daje potpuno poseban karakter. Izuzetno je popularno u Engleskoj, Kanadi i SAD.